Najprofitabilniji prvi kvartal od 2019.

Skraćena predpraznična trgovačka nedelja, koja je završena u četvrtak za većinu tržišta zbog proslave Velikog petka, zabeležila je neke nove rekordne vrednosti za berzanske indekse. Ovim je zaključen najprofitabilniji prvi kvartal od 2019. u SAD i Evropi.

Izvor: Bloomberg

Koliko su investitori optimisti, posebno kada je reč o američkim berzanskim investicijama, govori i podatak da je mart bio peti uzastopni mesec rasta vrednosti centralnoameričkog berzanskog indeksa S&P 500. Neke makroekonomske objave ponovo su podržale rast deviznog kursa. Na primer, Privredna komora je saopštila da su porudžbine trajne robe široke potrošnje u SAD u februaru porasle  za 1,4 %, premašivši očekivanja od 1%, dok je rast porudžbina od 0,7 % ostvarila i industrija ne računajući segmente vazdušnog prostora i odbrane koji su nešto nestabilniji. Pozitivno iznenađenje je bila i vrednost indeksa potrošačkog raspoloženja koji je izmerio Univerzitet u Mičigenu, koji je ovog marta porastao sa 76,5 na 79,4 u odnosu na prethodni mesec i očekivanja analitičara. Da je američki potrošač zaista dobro raspoložen, potvrdili su i podaci o ličnoj potrošnji, koja je u februaru porasla za 0,8 %, dok se očekivao rast od samo 0,5 %. Rast lične potrošnje je i glavni razlog zašto je rast američkog BDP-a za poslednji kvartal prethodne godine revidiran naviše, koji je tako iznosio 3,4% umesto 3,2%. Međutim, ne uživaju svi delovi privrede u istom procvatu. Nasuprot očekivanom rastu od 2,3 %, američka prodaja novih stanova smanjila se u februaru za 0,3 %, dok je sektor nekretnina do sada najmanje profitabilan sektor u ovoj godini, sa rastom od samo 1,1 %. Problemima se bave i neki giganti korporativnog sektora. Početkom nedelje se pojavila vest da će krajem godine morati da ode uprava kompanije Boing, koja zbog kontinuiranih bezbednosnih skandala nije uspela da vrati poverenje avio-kompanija u svoje avione. Od početka godine akcija pomenute kompanije izgubila je skoro četvrtinu vrednosti. Još gore je kompanija Tesla, koja je prošle godine rangirana kao "veličanstvena sedmica", grupa kompanija koja je generisala većinu profitabilnosti američke berze. Ove godine cena akcije Tesle pala je za 27,5 %, što je čini najmanje profitabilnim udelom indeksa S&P 500 u prvom kvartalu. Pored zahlađenja prodaje električnih vozila ove godine, konkurenciju najprodavanijem Modelu 3 pojačao je i kineski Xiaomi SU7, koji je za samo 27 minuta nakon lansiranja prikupio čak 50.000 porudžbina, i to sa cenom nešto ispod 30.000 dolara za osnovni model, i dalje je prilično konkurentan.

U poslednje vreme vodeće evropske privrede izgledaju kao nekonkurentne. Nakon što je Velika Britanija u recesiji u poslednjem kvartalu prošle godine, slično preti nemačkoj ekonomiji za ovu godinu. Vodeći nemački ekonomski instituti procenjuju da će nemački BDP ove godine porasti za samo 0,1%, nakon što su na jesen očekivali rast od 1,3 %. Naveli su da nemačka privreda pokazuje znake i ciklične i strukturne slabosti, što dovodi do stagnacije produktivnosti. S druge strane, Evropska komisija je u četvrtak izvestila da je nivo poverenja potrošača u Evropskoj uniji porastao sa 95,5 na 96,3 u martu, što je najviši nivo u poslednje dve godine, zbog nešto manje pesimističkih očekivanja u pogledu ukupne ekonomske situacije. Otvoreno je i pitanje koliki će se nivo inflacija dostići narednih meseci u zemljama evrozone i da li zaista možemo očekivati prvo snižavanje kamata u junu, nakon što su neke zemlje već najavile stope inflacije za mart mesec. Među njima je i Slovenija, gde je inflacija merena Evropskim harmonizovanim indeksom potrošačkih cena treći mesec za redom iznosila 3,4 %, dok je prema nacionalnoj potrošačkoj korpi koju meri SORS čak povećana sa 3,4 na 3,6 %. Razlog leži u rastu cena usluga, a sličan trend zabeležen je i u Španiji i Italiji.

Samo su azijski investitori u akcije prošle nedelje dobili nešto manji prinos. U Japanu, opadajući jen, koji je trenutno na najnižem nivou od 34 godine u odnosu na američki dolar, i dalje izaziva glavobolje, što dovodi do sugestija da bi vlasti mogle intervenisati na tržištu valuta kako bi zaštitile vrednost jena. U Kini je, međutim, najava dobiti proizvodnih kompanija, koja je na godišnjem nivou porasla za 10,2 %, bila pozitivno iznenađenje, ali je razlog visokog rasta pre svega niska prošlogodišnja baza. Uprkos stimulativnoj vladinoj podršci, deflatorni pritisci i nestabilan sektor nekretnina tek treba da preokrenu raspoloženje investitora u kineske akcije.                                                                                                                   

Autor članka
Timotej Žlof
Finansijski analitičar
NLB Skladi, Tivolska cesta 48, 1000 Ljubljana