Prva nedelja aprila odnela je šalu

Više cene roba dodatno su povećale zabrinutost zbog novog talasa inflacije, dok su dobre makroekonomske najave povećale verovatnoću odlaganja smanjenja kamatnih stopa od strane centralne banke.

uključujući dividende preračunate u EUR.

Izvor: Bloomberg

Serija rasta vrednosti kursa i dostizanja novih vrhova na svetskim berzama prekinuta je prošle nedelje. Indeks akcija MSCI ACVI, koji meri kretanje svetskih cena akcija, izgubio je 0,9% vrednosti. Mišljenje investitora je veći deo nedelje obeležilo nekoliko faktora, među kojima su u prvom planu rast cene roba i geopolitičke tenzije. Geopolitička trvenja na Bliskom istoku oblikovala su tržište sirovina, posebno nakon izraelskog vazdušnog napada na iransku ambasadu u Siriji. Cena barela nafte VTI Vestekas porasla je za 4,5%, a zlato je dostiglo novi rekord. Podaci o američkom tržištu rada sugerišu da privreda ne ulazi u zonu recesije, što bi moglo da navede Federalne rezerve da smanje smanjenje kamatnih stopa ove godine. Prinosi na američke državne obveznice su porasli i desetogodišnja državna obveznica je u petak dostigla 4,38%, što je najveći prinos od prošlog novembra.

Američki referentni indeks S&P 500 pao je 1% u dolarima tokom protekle nedelje, dok je NASDAK indeks tehnoloških akcija završio nedelju 0,8% niže. Američko tržište rada je i dalje snažno, a poslodavci u SAD su otvorili više od 300.000 novih radnih mesta u martu, što je znatno više od očekivanih 200.000. Stopa nezaposlenosti je pala na 3,8%, u skladu sa očekivanjima, sa 3,9% u februaru. Vrednosti indeksa proizvodnje i usluga menadžera nabavke (PMI) su opali u martu, ali su i dalje u fazi rasta. Pozitivan signal za privredu bio je porast poslovne aktivnosti, dok je na smanjenje vrednosti indikatora najviše uticao rast cena inputa. Težak period za Teslu se nastavio u poslovnim vestima pošto je kompanija saopštila da su njene tromesečne isporuke električnih automobila pale po prvi put od 2020 godine, što je dovelo do pada cene akcija za 6,2%. Tržišna kapitalizacija proizvođača poluprovodnika Intel pala je prošle nedelje za čak 12,4 odsto, nakon objave da je prošle godine sa proizvodnjom čipova ostvario gubitak od sedam milijardi. Investitori u velikim kompanijama za zdravstveno osiguranje takođe su razočarani vestima da će vladina plaćanja kompanijama koje vode programe Medicare Advantage biti niža nego što se očekivalo 2025. godine. Energetske akcije bile su među dobitnicima na berzi prošle nedelje, a najveća američka naftna kompanija Ekkon je dobila 4,4% na vrednosti.

Cene evropskih akcija takođe su završile nedelju niže i prekinule seriju rasta započetog u februaru. Evropski berzanski indeks STOKSKS Europe 600 pao je za 1,2%, dok je nemački DAKS pao 1,7%. Inflacija u evrozoni je pala brže nego što se očekivalo na 2,4%, ali je bazna inflacija, isključujući cene hrane i energenata, ostala visoka na 2,9%. Evropski PMI kompozitni indeks ojačao je i vratio se iznad 50,3, ali su Nemačka i Francuska ostale u zoni kontrakcije na 47,7 i 48,3 respektivno.

U proseku, akcije kompanija sa tržišta u razvoju završile su proteklu nedelju bolje od razvijenih, uglavnom na krilima indijskih i kineskih akcija, dok su indeksi brazilskih, korejskih i tajvanskih akcija završili nedelju u minusu. Tajvan je pogodio najjači zemljotres u poslednjih 25 godina, koji je između ostalog doveo do višednevnog zaustavljanja proizvodnje u najvećoj fabrici poluprovodnika Taivan Semiconductors. Optimistično raspoloženje je ponovo preovladalo u Kini pošto je proizvodni PMI porastao na 50,8 sa 49,1 u martu, dok je indijski ostao jak na 59,1, a kompozitni PMI je porastao na 61,8 u poređenju sa 61,3 u prethodnom mesecu.

Cena zlata je prošle nedelje porasla na 2.325 dolara po unci, dostigavši novi rekord svih vremena. Razlog za nedeljni rast od 4% bila je pre svega zabrinutost zbog inflacije. Zlato je ove godine poraslo za nešto manje od 13%, a sa najniže vrednosti u prošloj godini, dostignute početkom oktobra, već je skočila za 28%. Kupovine centralne banke, čiji je glavni kupac kineska centralna banka, igraju ključnu ulogu u pokretanju uzlaznog trenda. Zaista, kriza nekretnina u Kini ohrabrila je domaće investitore da potraže skolište u zlatu, dok je u isto vreme zlato privlačno investitorima zabrinutim zbog geopolitičkih rizika zbog svog opšte priznatog statusa bezbedne imovine.

Autor članka
Jure Štimac
Portflio menadžer
NLB Skladi, Tivolska cesta 48, 1000 Ljubljana